Četvrtak, 21 Januar 2016 12:30

Martin Hajdeger - Biće i vreme

Nemački filozof Martin Hajdeger, svoje najveće delo Biće i vreme, koje se smatra ključnim delom egzistencijalističke filozofije, a po mišljenju mnogih najznačajnijim filozofskim delom u XX veku, objavio je 1927. godine. Pokušavajući da otkrije šta je to što određene svetove i načine mišljenja razlikuje od sveta nekog drugog doba, on u ovom delu povezuje Biće i vreme, što mu omogućava da piše o širokoj oblasti istorije duha u vremenu.

Objavljeno u Društvo

Sasvim sam otupeo. To je strašno. Potpuna impotencija u svakom pogledu. Tupost i nesređenost se vidi čak i u rukopisu.

Ali kakva ludačka upornost postoji u meni u smislu poroka. Iz dana u dan satima sedim ne bih li postigao svoje, i ne postižem, a ipak sedim. Eto šta znači iskreno interesovanje!

Objavljeno u Pero
Ponedeljak, 21 Decembar 2015 12:14

Luj Ferdinand Selin - Svako za sebe, a svet za sve

Ne treba se zavaravati, ljudi nemaju šta da kažu jedan drugom, svako govori samo o svojoj muci, to je već dobro poznato. Svako za sebe, a svet za sve. Pokušavaju da u časovima ljubavi prebace svoju muku na onog drugog, ali ne ide i uzalud se trude, čitava im muka ostaje i i počinju iznova, pokušavaju opet da je utrape. “Kako ste lepi, gospođice“, kažu. A život ih ponovo uhvati do idućeg puta, kad će opet pokušati isto: “Zaista ste lepi, gospođice!“

Objavljeno u Pero
Ponedeljak, 21 Decembar 2015 12:07

Johan Gotlib Fihte - O slobodi

Nemački filozof Johan Gotlib Fihte se deklarisao kao učenik Imanuela Kanta i nastavljač njegove filozofije. U tumačenju Kantove filozofije Fihte je pokazao suštinu slobode. On kaže: "Pri samom pomenu reči sloboda moje srce se otvara i cveta, a pri pomenu reči nužnost ono se bolno grči." Za njega je "biti slobodan ništa, postati slobodan blaženstvo".

Objavljeno u Društvo

U svetu je sve moćnija industrija zla i oko zla. I više je gotovo nemoguće boriti se protiv zla a time ne izazvati teške ekonomske i socijalne potrese.

Statističari će vam dokazati da je zlo veće dobro od samog dobra.

Duvan je, na primer, teško braniti ali još teže napadati, zbog nekoliko hiljada porodica koje žive od njega.

Objavljeno u Pero

Prosečna vrsta na Zemlji traje samo oko četiri miliona godina, pa ako želite da se motate ovuda milijardama godina, morate biti nestalni poput atoma koji su vas sazdali. Morate biti spremni da menjate sve na sebi - oblik, veličinu, boju, pripadnost vrsti, sve - i da to radite iznova i iznova. To je mnogo lakše reći nego uraditi, zato što je proces promena nasumičan. Da biste od "protoplaznične praiskonske atomske kuglice" (kako ono stoji u pesmi Gilberta i Salivena) postali svesno, uspravno, moderno ljudsko biće, morate veoma dugo mutirati nove osobine iznova i iznova, precizno i blagovremeno.

Objavljeno u Društvo
Subota, 12 Decembar 2015 12:17

Fridrih Šiler - O čoveku i prirodi

Nemački pesnik, dramaturg, filozof i istoričar Fridrih Šiler određuje čoveka kao biće koje se sastoji iz dva nagona: nagona za formu i nagona za materiju. Istovremeno on pravi veliku razliku između prirode koja je praiskonski, hiroviti usmeravajući entitet, i čoveka koji ima moral, i razlikuje želju i volju, dužnosti i interes, ispravno i pogrešno. Jedina stvar koja čini čoveka čovekom je to što je u stanju da se uzdigne nad prirodom i oblikuje je, zdrobi, podjarmi svojoj volji. Vodeći se nemačkim filozofom Imanuelom Kantom naglašava da je čovek zakonodavac prirode, koji kada treba da bude protiv prirode, deluje u skladu s tim i oblikuje je.

Objavljeno u Društvo

On oseti kako ga nešto guši, saže se ka njenoj ruci i poljubi je, zatim zabaci prut na rame i ode. Osvrnuvši se jedanput, video ju je kako još sedi tamo, gledajući za njim, izgubljena, pored velikog kamena. Izgledalo mu je tada kao da nema gde da ode; nigde izuzev među ptice, životinje i drveće, koji nisu zamerali čak i kad se čovek osećao nelagodno i sav uzbuđen. Leže u travu kraj rečice.

Objavljeno u Pero
Nedelja, 06 Decembar 2015 13:00

Imanuel Kant - Problem slobodne volje

Imanuel Kant poriče determinizam i naglašava ljudsku volju. Problem slobodne volje posmatra kao mučnu dilemu. "Svaki čovek, ma šta da mu nedostaje - bilo da je neuk, da ne zna hemiju, logiku, istoriju - u stanju je da otkrije racionalne odgovore na pitanje: kako treba da se ponašam? Svi racionalni odgovori na ovo pitanje moraju se podudarati", tvrdi Kant.

Objavljeno u Društvo

Rekao sam dovoljno i došlo je vreme da završim. Život je priča, a pošto je to tako, i Minin život ima prirodan završetak, posle koga se ne može više ništa reći. Događaji dolaze i odlaze, a čovek živi i umire. Sa kakvim oduševljenjem počinjemo život, a sa kakvim razočaranjem, očajanjem i bez ikakvih iluzija dospevamo do njegovog kraja. Život je prizor koji me zbunjuje. Ne mogu da pročitam značenje u njegovoj zamršenoj slici, niti da nađem kraja njegovoj zagonetnosti.

Objavljeno u Pero
Vi ste ovde: Home Prikazivanje članaka po tagu čovek