Neka je u antici bilo kako mu drago; naši veliki dobrotvori jesu veliki delatelji - veliki državnici i organizatori - čija je sva briga upućena milionima. “Viša vrsta ljudi, koji se služe demokratskom Evropom kao svojim najpodatnijim i najpokretljivijim oruđem, zahvaljujući svojoj premoći u volji, znanju, bogatstvu i uticaju, da bi uzeli sudbinu cele zemlje u svoje ruke i da bi, kao umetnici, oblikovali čoveka.

Objavljeno u Društvo

Ubrzo se vrati goneći pred sobom bez imalo poštovanja sveštenika svoje vere - debelog starca sede brade koju je zajedno s vlažnim haljetkom šibao vetar što je duvao preko njegovog ramena. Nikada nije video tako jadnog gurua.

"Čemu sva ta žrtvovanja, kerosinske lampice, i suvo "zrnevlje", drao se Pero, "ako sediš prekrštenih nogu u blatu i to je sve što možeš da učiniš? Dugo si se bavio bogovima kad su bili zadovoljni i naklonjeni. Sada su ljuti. Razgovaraj s njima!"

Objavljeno u Pero
Utorak, 31 Maj 2016 10:40

O socijalizaciji

Za razvoj čoveka je od presudnog značaja njegova socijalizacija. Socijalizacija i agensi socijalizacije imaju veliku ulogu u životu čoveka, jer ga osposobljavaju da se prilagodi grupi, društvu, radnom kolektivu, određenim institucijama i organizacijama. Čovek se socijalizuje od samog rođenja, i kroz ceo život ima uvek neprekidnu socijalizaciju. Na izuetnu važnost proučavanja socijalizacije ukazivali su sociolozi, antropolozi, psiholozi.

Objavljeno u Društvo
Subota, 21 Maj 2016 11:23

Ralf Darendorf - Homo sociologicus

Nemačko-britanski sociolog, ekonomista, filozof i liberalni političar Ralf Darendorf je najpoznatiji po svom doprinosu razvoju konfliktnih teorija društva. Studija Homo sociologicus (Sociološki čovek) je objavljena 1958. godine u Kelnu, u dva broja Časopisa za sociologiju i socijalnu psihologiju. U ovoj studiji Ralf Darendorf tvrdi da u osnovi sociološkog mišljenja postoji pojednostavljen pojam pojedinca, u kojem se on posmatra kao jednostrano određen društvenim uticajem. Ovu ideju je nazvao Homo sociologicus, a ona je povezana sa konceptom društvenih uloga.

Objavljeno u Društvo

Ponekad pomislim da je mogla da postane kaluđerica.

''Vaša sestra?'' Sveštenikove oči su zasjale na pomen nečega što je spadalo u područje njegovog interesovanja.

Objavljeno u Pero

Sve što je u vezi sa večnošću neizbežno se svodi na otrcanu frazu. Svet na kraju prihvata bilo kakvo otkriće i predaje se bilo kakvoj drhtavici, samo ako je pronađena njena formula. Ideja o sveopštoj bezvrednosti svega, - opasnija od svih nesreća, - svedena je na očiglednost: svi je prihvataju a niko joj se ne prilagođava. Strahota poslednje istine tako je pripitomljena; postala je pripev na koji ljudi više ne misle, napamet naučivši nešto što bi, samo naslućeno, moralo da ih gurne prema ponoru ili prema spasenju. Vizija ništavnosti Vremena dala je svece i pesnike, i očajničke poruke nekolicine usamljenika, zaljubljenih u anatemu...

Objavljeno u Društvo
Četvrtak, 21 April 2016 10:50

Homo homini lupus - čovek je čoveku vuk

Homo homini lupus је latinski izraz којi znači čovek je čoveku vuk i fokusira se simbolično na tamniju stranu ljudske prirode. Ovaj izraz je prvi koristio, još 475. godine najveći komediograf starog Rima, Tit Makcije Plaut u komediji Magarci (Asinaria). Skoro 18 vekova kasnije engleski filozof Tomas Hobs koristi ovaj izraz u svom delu De cive.

Objavljeno u Društvo

Pretpostavimo da sam, da tako kažem, putnik lake kategorije, zaista preterano lake kategorije, pretpostavimo da me u brigu bacaju izvesna pitanja, npr. koliko imam godina, kada slavim imendan itd. Je li to povod da neprestano kružim oko tih nedoumica, kao da je u njima suština stvari? Ne da se stidim svoga stanja. Ni najmanje. Ali ne mogu da podnesem predrasudu s kojom naduvavaju značaj neke činjenice, izvesne razlike u suštini, tanke kao dlaka. Zasmejava me cela ta lažna teatralnost, taj svečani patos, nagomilan na tom problemu, to odevanje trenutka u tragično odelo, puno mračne pompe. A u stvarnosti?

Objavljeno u Pero
Ponedeljak, 07 Mart 2016 12:05

Diogen u potrazi za čovekom

Antički grčki filozof, Diogen iz Sinope, predstavnik kiničke škole u antičkoj filozofiji, zastupa povratak prirodi i najjednostavniji način života. Zbog načina na koji je vodio svoj život dobio je nadimak Pas. Deo svog života proveo je živeći u maslinovom buretu-amfori, sa psom, i po svakom vremenu išao odeven u prljavi ogrtač sa upaljenim fenjerom i usred bela dana govoreći: "Tražim čoveka". Smatrao je da čovek treba da živi što sličnije životinjama, na primer psima, što i znači naziv škole u filozofiji, kinizam.

Objavljeno u Društvo

- Sva nesreća je u tome - nastavio je Škreta posle dužeg razmišljanja - što je čovek okružen glupacima. Postoji li neko u ovom gradu kome bih se mogao obratiti za savet? Inteligentan čovek je osuđen da živi u večitom progonstvu. To je pitanje o kome neprestano razmišljam, jer spada u moju struku: čovečanstvo proizvodi upravo neverovatne količine glupaka.

Objavljeno u Pero
Vi ste ovde: Home Prikazivanje članaka po tagu čovek