Artnit

ARTNIT
Nedelja, 25 Avgust 2019 10:55

Konstantin Brankuši - Uspavana muza I

Portreti, glave i biste bile su česte teme rumunskog vajara Konstantina Brankušija. Brankuši je razvio karakterističnu formu portreta biste, predstavljajući samo bestelesnu glavu modela. 1909-1910. godine je izvajao prvu skulpturu Uspavana muza u belom mermeru koristeći model baronice Renee Irene Franchon, koja se danas nalazi u muzeju Hiršhorn i Vrtu skulpture u Vašingtonu. Prerađujući ovu skulpturu, Brankuši je odlio nekoliko skulptura u bronzi, koje se danas nalaze u muzejima širom sveta.

ERNEST: Jadni život! Jadni ljudski život! Zar te se ne doimaju čak ni suze, koje su deo njegove biti, kako nam kaže rimski pesnik?

GILBERT: Bojim se da su me se isuviše rano dojmile. Kad pogleda unazad, na život koji je bio pun nabujalih emocija i zažarenih trenutaka zanosa ili radosti, čoveku se čini da je sve to san, iluzija.

Četvrtak, 22 Avgust 2019 09:50

Emil Nolde - Lale

U umetničkom opusu nemačkog slikara i grafičara epohe ekspresionizma i jednog od prvih pripadnika grupe Most, Emila Noldea nalaze se i akvareli koji su smatrani simbolom otpora nacističkom režimu. Naređeno mu je da prestane sa slikanjem nakon što je identifikovan kao degenerisani umetnik, a njegova odluka da nastavi da slika bojama koje kao da imaju miris nafte smatrana je činom građanske neposlušnosti. Oko 1940. godine nalikao je svoj poznati akvarel Lale, koji se danas nalazi u privatnoj kolekciji.

Sreda, 21 Avgust 2019 10:07

Zevs i pčela

Basne antičkog grčkog pisca Ezopa nisu tipični grčki mitovi o bogovima i herojima, iako bogovi mogu da budu glavni likovi u njima. Basna Zevs i pčela ne odražava religioznu temu u potpunosti i Zevs nije predstavljen kao transcendentno dobro izvan svakog ljudskog nadzora, a pčela ima obavezu da ga poštuje i pokorava mu se. Moralna pouka basne ističe da u molitvama i preklinjanjima niko ne bi trebao poželeti zlo.

Jedna od najpopularnijih latinskih izreka je Faber est suae quisque fortunae koja se često prevodi kao Svako je kovač svoje sreće ili Svaki čovek je arhitekta svoje sudbine. Prema antičkim svedočanstvima bogati rimski državnik u doba srednje Rimske Republike Apije Klaudije Ceko je sastavio i zbirku stihovanih izreka (Sententiae), koje su pružale praktične savete o mudrom i moralnom životu, a među njima je navodno bila i ova izreka.

Ponekad, kad prelistavam bilježnice, kad samo vidim popis imena o kojima sam sve mislio pisati, spopadne me vrtoglavica. Svaka bi mi od tih osoba donijela sa sobom i cio svoj svijet i istovarila mi ga na pisaći sto; nadala se da ću ga uzeti i natovariti sebi na leđa. Nisam uopće imao vremena za svoj vlastiti svijet; morao sam se ukipiti kao Atlas oslanjajući se nogama na leđa slona koji je stajao na leđima kornjače. A bilo bi posve ludo pokušati dokučiti na čemu stoji kornjača.

Vi ste ovde: Home