ARTNIT

I ljudima čiji je život, zahvaljujući učenju, imao promena, ponekad je teško da održe svoje obične poglede na svet, svoju veru u nevidljivo, čak i osećanje da su njihove prošle radosti i bolovi uistinu postojali, kad se odjednom nađu u drugom kraju gde bića oko njih ne znaju ništa o njihovim ranijim doživljajima niti dele i jednu njihovu misao - gde i mati zemlja širi drukčije krilo, a oblici ljudskog života ni po čemu ne liče na one kojima se njihova duša hranila.

Nedelja, 21 Maj 2017 10:15

Kamil Klodel - Godine zrelosti

Remek-delo francuske vajarke Kamil Klodel, učenice čuvenog francuskog vajara Ogista Rodena, grupa Godine zrelosti, poznato i po nazivu Zrelost bilo je izloženo u gipsu 1899. godine, pre nego što je urađeno u bronzi 1902. godine. Veruje se da je originalno delo koje je naručila francuska država 1895. godine, uništila Kamil Klodel posle drugog livenja 1913. godine. Danas se ova grupa nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Subota, 20 Maj 2017 10:47

Oprosti kamenu što ćuti

Pesma Oprosti kamenu što ćuti pripada zbirci pesama Kamena uspavanka Stevana Raičkovića, objavljenoj 1963. godine. U njenom središtu je isti motiv (kamen) i isto sadržinsko središte, kao i u zbirci Kamena uspavanka. Kroz personifikaciju kamena, naglašavanjem njegovih bitnih svojstava neoglašavanja, ćutanja, tajnovitosti, pesnik poziva čitaoca za razumevanje svega onog što ga okružuje, kao i za prihvatanje sveta sa svim njegovim raznolikostima.

Infantkinja Margarita Tereza u plavoj haljini je jedna od najpoznatijih portreta Dijega Velazkeza. Ova slika je bila jedna od poslednjih slika naslikanih 1659. godine dan pre njegove smrti, a i jedan od nekoliko dvorskih portreta na kojima je naslikao infantkinju Margaritu Terezu, kćerku španskog kralja Filipa IV i njegove druge supruge, Marijane Austrijske. Slika prikazuje infantkinju Margaritu Terezu koja je naslikana i na slici Mlade plemkinje, poznatoj i po nazivu Menine. Danas se ova slika nalazi u Umetničko-istorijskom muzeju u Beču.

Petak, 19 Maj 2017 11:07

Žan Bodrijar - O modi

Francuski sociolog i filozof Žan Bodrijar analizira modu u okviru šire analize potrošačkog društva. On smatra da je savremeno doba kod, a da mu moda služi. Takođe, naglašava da moda ima sopstvene sisteme značenja, koji se artikulišu preko specifičnih pravila, kodova, kao i sopstvenu logiku.

Bacimo samo jedan pogled u Luvr i dobro osmotrimo La Turov portret favoritkinje. U nežnoj prozračnosti pastela javlja nam se sasvim druga žena. U suknji od belog atlasa sa zlatnim granjem, buketima ruža i cvetićima, u srebrnoj bluzi sa širokim čipkama, rukavima otvorenim do lakata, u jeleku ukrašenom pantljikama bledoljubičaste boje nežne kao makov cvet - sedi madam De Pompadur u izvezenoj fotelji; držanje joj je ležerno, pa joj ispod haljine viri čipkani žipon; ispod suknje joj se vide prekrštena stopala u ružičastim papučicama na visokim potpeticama.

Vi ste ovde: Home