Edgar Dega - Čaša apsinta
Edgar Dega je na slici Čaša apsinta iz 1876. godine prikazao uobičajeni prizor iz boemskog života Pariza krajem XIX veka. Njegovo duboko osećanje ljudskog karaktera daje težinu, čak i na slučajni prizor kakav se vidi na ovoj slici. Neki od prvih naziva slike bili su: Skica francuskog kafea, ili Figure u kafeu, ali Dega je 1893. godine promenio naziv u Apsint, ime po kojem je i danas poznata. Slika se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Boje u trpezariji
Trpezarija je mesto okupljanja porodice i prijatelja za svakodnevne obroke, ali i za posebne prilike. Bez obzira na njenu formu ili dimenzije u njenom uređenju bitnu ulogu uvek ima boja. Pravi izbor boja učiniće njen prostor prijatnim i udobnim mestom, i daće osobenu notu enterijeru doma.
Ugled i obraz
Većina ljudi dobrovoljno poštuje običaje svoje zajednice. Oni teže ka njenim vrednostima i pritom često zapostavljaju sebe zarad zajedničkih ciljeva. Na konformnost sa pravilima svoje zajednice u velikoj meri utiču ugled u društvu, prestiž, a sa druge strane sramota, "crni obraz".
Ogist Roden - Čovek slomljenog nosa
Ogist Roden, prvi genijalni vajar posle Đan Lorenca Berninija, je dao novo značenje vajarstvu. Šta je ostvario vidi se već na prvom delu koje je pokušao da izloži 1864. godine u Pariskom salonu, Čoveku slomljenog nosa. Ova bronzana skulptura visine 24 santimetara nalazi se u muzeju Roden u Parizu.
Ljiljan - krin
Ljiljan ili krin kako se često zove u narodu spada u najstarije baštenske biljke i u najpopularnije rezano cveće. Njegovi veliki cvetovi zanimljivih oblika i raznovrsnih boja ukrašavaju entetijer i eksterijer doma. Gaji se u vrtovima, a sve češće i u saksiji ili žardinjeri na terasi i balkonu.
Lesli Vajt - O geniju
Nema nikakvog smisla psihološki definisati genija bar ukoliko se radi o kulturnoj istoriji. Mnoge osobe izuzetnih prirodnih sposobnosti nikada ne steknu ugled niti slavu. A, s druge strane, mnogi ljudi koji su se proslavili svojim delima bili su osobe nimalo iznad sasvim prosečne, ili čak niže, prirodne obdarenosti. Pretpostavka da značajno dostignuće mora značiti visoku prirodnu sposobnost neopravdano je izvedena.