O sreći u srpskim narodnim umotvorinama
Traženje puta za postizanje sreće je večna preokupacija čoveka. Razmatranja o sreći ne nalaze se samo u etićkim razmišljanjima filozofa, već su prisutna u mudrostima skoro svih naroda. Koncepcije o sreći u srpskim narodnim umotvorinama se trostruko račvaju: u metafizičkom, etičkom i socijalnom pravcu. One su usko povezane sa postavkama o sudbini i čine jednu celinu.
Hlorofitum - zeleni ljiljan
Hlorofitum ili zeleni ljiljan, kako se često naziva potiče iz južne Afrike, a u Evropu je stigao početkom XIX veka. Zbog zanimljivog izgleda, nazivaju ga biljka pauk i biljka avion. Poznato je da osvežava vazduh u prostoriji. Veoma je dekorativna sobna biljka sa svojim zelenim ili prošaranim, izduženim listovima, a uspešno se gaji i kao vodena biljka.
Đuro Šušnjić - Zvanično mišljenje i javno mnjenje
Kad jedna politička partija jednom osvoji vlast, ona se svim raspoloživim sredstvima bori da se održi na vlasti, što je često teže od osvajanja vlasti. Kad jednom postane vladajuća, prvi korak koji čini jeste da i svoje ideje, ideologiju i stavove učini vladajućim. Svaki vladar teži da postoji samo jedna vlada (njegova) i samo jedan način mišljenja (njegov).
Kućna sreća - Helxine soleirolii
Kućna sreća (Helxine soleirolii) je ukrasna biljka koja podseća na mahovinu, a raste u obliku malih grmova. Veruje se da donosi sreću, zbog čega je mnogi gaje u svom domu ili poklanjaju dragim osobama. Oni koji je gaje kažu da izaziva vedrinu i dobro raspoloženje. Lako se gaji i veoma brzo se širi.
Delić mora u kupatilu
U enterijeru doma kupatilo uređeno u morskom dekoru je oduvek popularno. Tema mora unosi u kupatilo svežinu, čistoću i prirodu. Raspoređivanjem kupatilskog nameštaja, sanitarija i detalja u prostoru, kao i skladom nijansi boja, oblika i tekstura stvara se opuštajući prostor u kojem može da se uživa tokom cele godine, a ne samo leti.
Ljubomir Nenadović - Crnogorci ne ljube lance
Inspiraciju za putopis Pisma iz Italije Ljubomir Nenadović nalazi u svojim doživljajima tokom putovanja po Italiji posle 1850. godine. Kroz satiričan humor, divljenje i slavljenje svog roda on opisuje karakteristike italijanskog društva i svih mesta kroz koja je prošao. Iznosio je svoja mišljenja i impresije o svemu i o svakome što je video na putovanju. Sebe je uvek stavljao u drugi plan, što je veoma izraženo kada govori o Petru Petroviću Njegošu.