Oskar Kokoška - Crveno jaje
Oskar Kokoška austrijski ekspresionistički slikar, češkog porekla je neposredno pred upad nemačkih trupa u Prag 1938. godine emigrirao u London. Finansijska situacija mu je bila toliko očajna u Londonu da je bio primoran da uglavnom slika akvarele. On je završio veliki broj slika, među kojima je serija slika koje su bile antifašistički manifest i izražavale njegov bol zbog stradanja čovečanstva u Drugom svetskom ratu. Poznata slika iz ove serije je Crveno jaje, završena između 1940. i 1941. godine koja daje alegorijski prikaz osećanja Oskara Kokoške prema Minhenskom sporazumu. Slika se danas nalazi u Nacionalnoj galeriji u Pragu.
Bora Stanković - Slatka tuga
Ako ikada srce zaboli, duša se razdraga i slatka tuga obuzme dušu - to je pri uspomenama na prošlost, minule dane, rodno mesto, drugove iz detinjstva... One koji su pomrli spominješ s pobožnošću i poštovanjem, a one koji su još živi gledaš čudom kako su se promenili...
Berta Morizo - Čitanje
Jedna od retkih žena impresionista, francuska slikarka Berta Morizo je na svojim slikama prikazivala svakodnevni život savremene žene. Na slici Čitanje iz 1873. godine prikazuje jedan od svojih omiljenijih modela, svoju sestru Edmu u prirodnoj sredini, na otvorenom. Slika se danas nalazi u Muzeju umetnosti u Klivlendu.
Nega biljaka u visećim korpama i saksijama
Viseće korpe i saksije sa cvećem ili raznovrsnim lisnodekorativnim biljkama mogu biti atraktivni detalji u eksterijeru doma. One traju duže od rezanog cveća i nalik su na živopisne viseće vrtove koji lebde. Ako je nega biljaka u visećim korpama i saksijama pravilna stvoriće prijatnu prirodnu, a često i mirisnu atmosferu u vrtu, dvorištu, na terasi ili balkonu.
Vilijam Fokner - Drum
Prokleti taj drum. A uz to samo što nije pala kiša. Stojim ovde i vidim je kao da sam vidovit kako se spušta iza njih kao zid, spušta se između njih i mog datog obećanja. Činim sve što mogu, ukoliko sam u stanju nešto da izmislim, ali prokleti ti dečaci.
Sergej Jesenjin i Kačalovljev pas
"Džimi, na sreću pruži šapu ti, ne videh takvu šapu od rođenja..." - dodirujući psa veliki ruski pesnik Sergej Jesenjin kaže u svojoj poznatoj pesmi Kačalovljevom psu. On je očajnički tražio izlaz iz živog ćorsokaka, u koju ga je vodilo otuđenje od društva tadašnje Rusije. Opkoljen sa svih strana, bio je spreman da kao pas laje i zavija na mesečini bolno i očajno. Sudbina ga je dovela do "poslednjeg smrtnog skoka", ali na kraju njegovog života svetlost unosi prijateljstvo sa velikim umetnikom, Vasilijem Ivanovičem Kačalovim, čuvenim glumcem Hudožestvenog teatra, jednim od najvećih glumaca u istoriji ruskog pozorišta. Sa njim se prvi put Jesenjin sreće u proleće 1925. godine.