Džon Galbrajt - O tehnokratiji
Američki ekonomista Džon Galbrajt u svom delu Nova industrijska država analizira funkcionisanje tehnokratije u savremenom kapitalizmu, kao i njen odnos prema kapitalističkoj klasi. On smatra da ukupna tehnostruktura nije istovremeno i tehnokratija, već da su to najviši elitni delovi tehnostrukture.
Uskočki ciklus narodnih epskih pesama
Kao i hajduke, porobljeni narod je smatrao uskoke za svoje zaštitnike. Zato se u narodnim epskim pesmama uskočkog ciklusa opevaju mnoga njihova junaštva i blagosilja njihov uzvišeni poziv. Tako narodni pevač peva: "Nek su žive sve junačke glave, koje dižu čete na Krajinu!"
Mikelanđelo Merizi da Karavađo - Jupiter, Neptun i Pluton
Sliku Jupiter, Neptun i Pluton je oslikao italijanski slikar Mikelanđelo Merizi da Karavađo oko 1597. godine na tavanici vile svog mecene kardinala Frančeska Marije del Montea. Ovo je jedini mural u ulju za malu alhemičarsku sobu kardinala Del Montea, koja se danas nalazi u hodniku vile Ludovizi u Rimu. Slika je tako animalna u svojoj ezoteričnoj temi i jedini rad Karavađa koji nije slikan na drvetu ili platnu, naslikana je uljima na gipsu. Ova slika je dugo ostala nepoznata i ignorisana, sve do 1969. godine kada su je italijanski naučnici ponovo otkrili, a mišljenja likovnih kritičara su još uvek podeljena.
Jovan Jovanović Zmaj
Jovan Jovanović Zmaj se rodio u Novom Sadu 24. novembra 1833. godine. Tu je učio osnovnu školu, a gimnaziju u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Studirao je pravo u Pešti, Pragu i Beču. Na studijama u Beču se duhovno razvija pod uticajem Branka Radičevića i Svetozara Miletića.
Maks Veber - Tradicionalna vlast
Nemački sociolog Maks Veber smatra da se osnove poretka i vlasti u tradicionalnoj organizaciji zasnivaju na običaju i na uverenju "u svetost drevnih tradicija i legitimnost statusa onih koji upotrebljavaju autoritet nad njima". Tako su i prava i očekivanja mnogih grupa uspostavljena u granicama prihvatanja onoga što se uvek dogodilo kao vredno poštovanja.
Jovan Skerlić - O Koštani
Kada se zavesa podigla, pojavio se buljuk belih Vranjanki. Šalvare su zašuštale, dukati zazveckali, i zapevalo se Šano, dušo Šano... Ja pomislih da ćemo imati da gledamo nešto kao Đido, Riđokosa, Potera, niz šarenih "slika iz narodnog života", sa mnogo pesama i igara, i sa obaveznom svadbom na kraju. Ali, ukoliko se radnja razvijala, tragični karakter se sve više ispoljavao: poslednji čin, koji se ipak svršava svadbom, mrtvački je tužan. Za četiri čina čoveku ostaje srce stegnuto, i nije u stanju da se nasmeje. Da je Bora Stanković sledovao primeru dobrih starih dramatičara naših, on bi svoj komad, u živopisnom dijalektu svome, nazvao Koštana ili Žal za mladost.