ARTNIT
Petak, 09 Juni 2017 10:46

Pentas lanceolata - egipatska zvezda

Pentas lanceolata je zimzelena višegodišnja zeljasta biljka, koja je zbog cvetova nalik na zvezde poznatija po imenima egipatska zvezda i zvezdana kitičarka. Najčešće se gaji kao jednogodišnja baštenska ili saksijska biljka. Takođe, može da se gaji kao sobna biljka u zatvorenom prostoru pod veštačkim svetlom.

Četvrtak, 08 Juni 2017 13:14

Neke zanimljivosti o detlićima

Detlić je jedna od najzanimljivijih vrsta ptica, prepoznatljiva po svom jedinstvenom kucanju na drveću i stubovima. Postoji preko 180 vrsta detlića koji se mogu naći širom sveta, osim u Australiji, Novom Zelandu i Madagaskaru. Oni su prilagođeni širokom spektru staništa, uključujući šume, pustinje, džungle, pa čak i urbane sredine.

Zadovoljstvo je uvek ili prošlost ili budućnost, a nikada sadašnjost; na isti način na koji je sreća uvek nečija sreća, ali ne i tvoja, ili je uvek uslovljena i nikada apsolutna. Isto tako je nemoguće da neko drugi kaže, sa punim osećanjem da govori istinu, i sa punom iskrenošću i ubeđenjem, ja osećam zadovoljstvo, makar i malo, premda svi izjavljuju, ja sam osetio i osetiću.

Sreda, 07 Juni 2017 10:37

Vilijam Glaser - Teorija izbora

Američki psihijatar Vilijam Glaser je osnivač teorije izbora, koja odbacuje tradicionalnu psihologiju koju primjenjuje većina ljudi i nudi nov način sagledavanja stvarnosti i odnošenja s ljudima. Teorija izbora je teorijska osnova realitetne terapije koja izvire iz njegove kliničke prakse i biološke teorije po imenu perceptualna kontrolna teorija koja tumači ponašanje svih živih bića. Ovu teoriju objašnjava u svojoj knjizi Teorija izbora objavljenoj 1967. godine.

"Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena" se obično navodi kao prva rečenica romana Priča o dva grada Čarlsa Dikensa, objavljenog prvi put 1859. godine. Ova prva rečenica zapravo glasi: "Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena, bilo je to vreme mudrosti, bilo je to vreme ludosti, bila je to epoha vere, bila je to epoha neverice, bilo je to doba Svetlosti, bilo je to doba Tame, bilo je to proleće puno nade, bila je to zima puna očaja, imali smo sve pre nas, imali smo ništa pred nama, svi smo išli direktno u Raj, svi smo išli direktno na drugu stranu."

Pred crnom kutijom Karža mu govori da malo pomeri glavu, prvo ovako, onda onako. Čini kao što mu se govori, u glavi koja se jedva pomera besprekorni stihovi, nepomične strofe, stih sustiže stih kao jedan talas drugi, kao vetar. Polustihovi se njišu, prema seljančici cure slogovi dvanaest po dvanaest, na sav glas ona plače i smeje se. Ona je to napisala. Sišla je s Parnasa. Nebo iznad je veliko kao otac. Već duže vreme Rembo više ne diše. Karža okida. Na halogene soli svetlost se baca, spaljuje ih. U tom času Rembo žali za Evropom.

Vi ste ovde: Home