ARTNIT
Utorak, 21 Maj 2013 19:33

Grlica - plašljiva ptica

Divlja grlica (Streptopelia turtur) živi na Sredozemlju, u južnoj i srednjoj Evropi, a u Aziji je veoma retka. Naseljava šumovite predele, a rado boravi kraj vode. Veoma je plašljiva ptica. Izbegava naselja, kloni se ljudi, i retko se može videti samo u velikim voćnjacima ili baštama.

Ponedeljak, 20 Maj 2013 21:57

Ivan Cankar - Selidba Mihovih

Mihovi su se preselili na klanac, tamo odakle su priljave kućice gledale mrkim i zavidljivim pogledom dole na bele zgrade. Na klancu je stanovalo mnogo onih koji su ranije živeli dole u tim lepim kućama; sakrili su se i tu se u tami borili za život.

Ponedeljak, 20 Maj 2013 21:50

Džon Lok

Najpoznatiji filozofski predstavnik racionalističkih ideala buržoazije bio je engleski filozof Džon Lok. Pripisuje mu se osnivanje teorije saznanja, osnivanje engleskog empirizma, kao i zasnivanje političke filozofije buržoaskog liberalizma. Svojom teorijom saznanja zadao je najodsutniji udarac verovanju u Bogom predodređenu sudbinu čoveka.

Ponedeljak, 20 Maj 2013 21:31

Senica - mala živahna ptica

Senice su česte i brojne širom Evrope i Azije u svim vrstama šuma, a najčešće u listopadnim. Postoji oko 60 vrsta senica. Danas se mnoge vrste senica naseljavaju oko ljudskih naselja, u parkovima, vrtovima, baštama, dvorištima, jer lako pronalaze hranu.

Nedelja, 19 Maj 2013 20:33

Uloga novca u savremenom društvu

Univerzalni karakter novca je vekovima predmet razmatranja filozofa, sociologa, psihologa. Bilo da se novac shvata kao vrednost ili kao sredstvo - novac je nezaobilazna tema i u savremenom društvu. Pojam novca je racionalno iskazan brojkama, ali opet izbija na površinu kao mit u različitim oblicima. Sam po sebi novac nije neutralan, on ukazuje na društveni status i izaziva raznovrsne reakcije u društvu.

Nedelja, 19 Maj 2013 20:25

Aristotel - O sreći

Grčki filozof Aristotel u Nikomahovoj etici kaže da iako se svi slažu s tim da se sreća može definisati kao najveće dobro, traži da se ipak jasnije odredi šta je ona u stvari. U ovom delu on raspravlja o tome šta je ljudska sreća: u I knjizi na početku, u kontekstu rasprave o tome šta je najviše ljudsko dobro, i na samom kraju, u X knjizi. Ali šta je sreća? Aristotel preispituje kritički sve ono što ljudi podrazumevaju kada govore o sreći kao najvišem dobru i definiše sreću kao autarkeju.

Vi ste ovde: Home