Artnit

ARTNIT
Ponedeljak, 20 Juli 2020 10:18

Aleksandar Rodčenko - Stepenište

Ruski fotograf, vajar i grafički dizajner Aleksandar Rodčenko poznat je kao jedan od osnivača konstruktivizma i ruske škole dizajna koji su nastali nakon ruske revolucije. U fotografiju je uveo ideale konstruktivizma i razvio postupke i alate za njihovu primenu. Kompozicije poput ove na fotografiji Stepenište koju je snimio 1930. godine su imale značajan uticaj na novu viziju modernističkog pokreta fotografije koji je zahvatio Evropu u 1920-im i 1930-im. godinama. Ova fotografija se danas nalazi u privatnoj kolekciji.

Nedelja, 19 Juli 2020 10:10

Vasilij Kandinski - Kretanje

Veliki oštri trougao podeljen na nejednake delove, sa najoštrijim, najmanjim odeljkom usmerenim na gore - to je duhovni život prikazan šematično na pravi način. Što se više ide nadole to odeljci postaju veći, širi, obuhvatniji i viši.

Subota, 18 Juli 2020 10:08

Hans Arp - Metamorfoza

Nemačko-francuski slikar, vajar i pesnik Hans Arp je bio jedan od lidera evropske avangarde u umetnosti tokom prve polovine XX veka. Poznat je kao saradnik u grupi dadaista i nadrealista, a najviše kao pristalica apstraktne umetnosti kod koga su ishodišta bila u elementarnim prirodnim formama. Njegova gipsana skulptura Metamorfoza iz 1935. godine poznata i po nazivu Školjka labud danas se nalazi u muzeju Solomon R. Gugenhajm u Njujorku.

Petak, 17 Juli 2020 10:22

Kiki Smit - Lilit

Američka likovna umetnica Kiki Smit poznata je po korišćenju feminističkih motiva u svom opusu. Bronzana skulptura Lilit iz 1994. godine, nastavak je njenog interesovanja za ženske figure iz folklora, mitologije i kulturnog narativa. Njome je otelotvorila mračnu i misterioznu junakinju, Lilit podižući je iz kontekstualne praznine. Ona predstavlja one crte koje su crkveni oci smatrali opasnim za ženu - samu antitezu Eve. Danas se ova skulptura nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.

Četvrtak, 16 Juli 2020 10:14

Kentauri - napola ljudi, napola konji

Kentauri su u grčkim mitovima fantastična bića, napola ljudi, napola konji. Moguće je da su u početku Kentaurima smatrani Tesalijci koji su stalno jahali konje, a kasnije se ta metafora pretvorila u mit. Homer ih spominje kao divlje pleme u Tesaliji i zapadnoj Arkadiji i naziva više zverima nego ljudima.

“Ja ću približavanje smrti dočekati istim licem kakvim je posmatram i kod drugih. Ja ću se pokoravati naporima, ma koliki oni bili, i telo podupirati duhom. Ja ću bogatstvo, imao ga ili ne imao, jednako prezirati, ni žalosniji ako ono negde drugde bude nagomilano, ni srčaniji ako ono oko mene bude sjalo. Ja neću da se uzbuđujem ni kad sreća dolazi ni kad odlazi. Ja ću sve zemlje posmatrati kao da pripadaju meni, a moje kao da pripadaju svima.

Vi ste ovde: Home