Migel de Servantes - Don Kihotova borba sa vetrenjačama
U taj par ugledaše trideset ili četrdeset vetrenjača što su u tom polju, a Don Kihote čim ih opazi, reče svom konjušaru: "Sreća nam rukovodi stvari bolje no što možemo da želimo; jer pogledaj tamo, brat' Sančo Pansa, gde se pojavljuju trideset ili nešto više grdnih divova, sa kojima sam voljan da bijem bojak i da ih sve pogubim i sa njihovim plenom počećemo da se bogatimo; jer to je pravedan rat i Bogu se puno ugađa kad se takva pogana bagra tamani sa lica zemlje."
Marko Kraljević i brat mu Andrijaš
Najstarija zapisana narodna pesma o Marku Kraljeviću je bugarštica Marko Kraljević i brat mu Andrijaš. Tu bugaršticu, to jest pesmu dugog stiha od 15 ili 16 stihova zabeležio je Hvaranin Petar Hektorović i uneo u svoj spev Ribanje i ribarsko prigovaranje štampanom u Mlecima 1568. godine. Nju je pevao hvarski ribar Paskoje Debelja kako Hektorović kaže, "sarpskim načinom" na putu od Hvara do Brača.
O pojmu morala
Moral je važan činilac društvene kohezije koji reguliše odnose među ljudima. Određen je istorijski i oblikuje se u skladu sa uslovima života zajednice, kulturnom tradicijom i religijskim predstavama. On je relativan, nije isti u svim društvenim grupama i istorijskim periodima. Često se pojam morala definiše kao skup nepisanih pravila, običaja, navika i normi koji određuju način ponašanja i međusobne odnose ljudi, određeni oblik života i prosuđuju što je dobro, a što zlo u određenoj društvenoj grupi, zajednici.
Helen Levit - Deca sa mehurićima od sapunice, Njujork
Američka fotografkinja Helen Levit je bila posebno čuvena po uličnoj fotografiji u Njujorku, a nazivana je "najslavnijom i najmanje poznatom fotografkinjom svog vremena". Na fotografiji Deca sa mehurićima od sapunice, Njujork koju je snimila 1945. godine prikazana je jedna od njenih najčešćih tema - predstavljanje pronicljivog portreta gesta. Danas se ova fotografija nalazi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.
Fjodor Mihailovič Dostojevski - Šta li smekšava civilizacija u nama?
Šta li smekšava civilizacija u nama? Civilizacija izrađuje u čoveku samo mnogostranost osećanja, i... apsolutno ništa više. A razvitkom te mnogostranosti čovek će doći možda i dotle: da će pronaći nasladu i u prolivanju krvi. I toga je već i bilo! Jeste li primetili, da su najutančaniji krvoloci bili skoro svi od reda najcivilizovanija gospoda, kojima razne Atile i Stenjke Razini nisu bili ni za mali prst; i ako ne padaju tako jako u oči kao Atila i Stenjka Razin, to dolazi samo otuda što ih često sretamo, što su suviše obični i svakodnevni.
Anđeo uništenja
Nadrealistički meksički crno-beli film Anđeo uništenja (El ángel exterminador) snimljen 1962. godine smatra se jednim od najuspešnijih i najpoznatijih ostvarenja španskog režisera Luisa Bunjuela. Ovaj film predstavlja kombinaciju nadrealizma, crnog humora i društvene satire na račun buržoazije. Karakterističnim jednostavnim stilom Bunjuel analizira društvo kroz prizmu iracionalnog i istovremeno stvara gorke i mračne slike rituala građanskog visokog društva.