Artnit

ARTNIT
Subota, 01 Avgust 2020 10:20

Tina Modoti - Ruže, Meksiko

Tokom većeg dela kratke fotografske karijere tema mrtve prirode preokupirala je italijansku fotografkinju, model, glumicu i revolucionarnu političku aktivistkinju Kominterne Tinu Modoti. Fotografiju mrtve prirode iskoristila je kao sredstvo za obradu različitih formalnih pitanja, uključujući kompoziciju, uokviravanje, svetlo, teksturu i ton. Fotografija Ruže, Meksiko iz 1924. godine, koja se danas nalazi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku donosi ovu temu moderne fotografije.

“Evo knjiga iz oblasti nauke, ili, bolje reći, iz oblasti okultnog neznanja; takve su one knjige koje sadrže neku vrstu čarolije; one su odvratne po mišljenju većine ljudi, a žalosne po mome mišljenju. Takve su i knjige iz oblasti sudske astrologije“. - “Šta kažete, oče? Knjige iz oblasti sudske astrologije!“ brzo i vatreno odgovorih ja.

Četvrtak, 30 Juli 2020 10:04

Džekson Polok - Žuta ostrva

Američki apstraktni ekspresionistički slikar Džekson Polok je bio najpoznatiji po pionirskom akcionom slikanju, živahnoj metodi kapanja boje na platno postavljeno na pod. Slika Žuta ostrva iz 1952. godine je nastala u jednoj od njegovih poslednjih produktivnih godina slikanja. Na njoj je boja sipana ručno na kolut komercijalnog platnenog pamuka ili nanesena pomoću šprica “poput džinovskog nalivpera“. Ova slika se danas nalazi u galeriji Tejt u Londonu.

Sreda, 29 Juli 2020 10:27

Pablo Pikaso - Tri žene u proleće

Pablo Pikaso se pripremao pažljivo za sliku Tri žene u proleće koju je naslikao 1921. godine, na šta ukazuju i njene originalne skice u ugljenu. Za ovu sliku on nalazi inspiraciju u ranijim slikama Nikole Pusena i Žana Ogista Dominika Engra i iz grčke skulpture. Likovni kritičari su špekulisali da ga je tema privukla zbog rođenja prvog sina Paula, a sumorni stav ženskih figura objašnjavan je savremenom preokupacijom u Francuskoj, žaljenjem za mrtvima iz Prvog svetskog rata. Danas se slika nalazi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.

Godine 1964. zastrašujuće ubistvo dvadesetosmogodišnje Njujorčanke Kiti Đenoveze, koja je izbodena na ulici dok je sa prozora tu stravičnu scenu posmatralo njenih 38 komšija, podstaklo je psihologe da pokušaju da objasne zašto joj niko nije pritekao u pomoć. Slučaj Kiti Đenoveze je značajan za socijalnu psihologiju jer su nakon njega usledila istraživanja efekta posmatrača i istovremeno označava početak drugačijeg razmišljanja o društvenim grupama i mogućim opasnostima.

Isto onako malo kao i struktura celog filma, drže se pojedinačne epizode zakona uobičajene filmske dramaturgije. Ne pričaju se priče, već se prenose sećanja. Pri tome se prožimaju anegdota i komentar. Slika sećanja je tendenciozno obojena. Vels rukuje sredstvima filmske retorike majstorstvom koje nikada ranije ni kasnije nije dostignuto: dugi vremenski odseci se eliptički opisuju, slika ironično kontrastira tekstu ili jedan kadar sledećem, komplikovani događaji se obuhvataju metaforama.

Vi ste ovde: Home